Mrkonjić-Grad, malo mesto zavučeno i ušuškano u zapadnom delu Republike Srpske, obgrljeno planinama Orugla i Lisina, vešto odoleva vremenu i ne dozvoljava da mu naruše prirodne lepote.

​

Idući tako kroz prelepe predele, dolazimo do table koja nas usmerava u selo Trijebovo. Osećaj je isti, nepromenjen. Trijebovo, brdsko-planinsko malo selo, smešteno na padinama planine Manjače, uzdiže se na 844 m nadmorske visine.

​

Netaknuta priroda, plodno zemljište i ljubav prema očevini, vratili su jednog čoveka koji je potekao iz ovog sela pre tačno 62 godine, vratili su ga nazad da dosanja dečački san.

 

Ilija Ćelić, rođen 1956. godine, čovek koji voli prirodu i rado joj se vraća. Radni vek proveo je daleko od sela u kom je rođen, a onda je rešio da mu se vrati. Vratio se sa idejama, koje su se rađale i navirale, a on ih je oživljavao.

​

Krenuo je od voćnjaka, nepregledni zasadi kruške i šljive. Vredne ruke njegove negovale su mlade sadnice, štitile ih od raznih glodara, štetočina, vremenskih nepogoda. Sada su to ozbiljni voćnaci koji daju količine voća merene u tonama, na koje je Ilija ponosan. Rakija viljamovka i rakija šljivovica svojim kvalitetom, učinila je ovog čoveka poznatog nadaleko. Pokupile mnogobrojne nagrade za kvalitet.

​

Rešio je da se oproba u pčelarstvu. Krenuo je polako da uči od najboljih i počeo sa nekoliko pčelinjih društava. Volja je rasla, a sa njom su se razvijala i nova društva. Trenutno je to prava mala družina od nekoliko stotina društava. Voli Ilija pčele, predano ih gleda, obilazi, poštuje sva godišnja doba da ih prilagodi, kako bi opstale. Zahvalnost mu uzvraćaju svojim prinosima.

​

Pčelinji med neverovatne gustine, boje, ukusa i kvaliteta nagradi ovog čoveka još jednim dobrim glasom, po kome je čuven u okolini i mnogo šire.

 

U sutonu jedne letnje večeri sedeći u bašti, okruženi mirisima kruške viljamovke, koje su nam, poput zlatnika visile nad glavama i zujanjem još po koje zalutale pčelice, rodila se nova ideja.

 

​

PLANTAŽA LAVANDE

​

Lavanda, višegodišnja mironosna biljka prelepog cveta, čisto blago za pčelice radilice, lepota za oči, budi sva čula u telu.

​

Literatura, kontakti, sticanje novih znanja, priprema zemljišta, zasadi. Osvanulo je polje od oko 2000 zelenih sadnica. Sitne, krhke, male lavande povijale su se na vetru, rasle i odolevale.

​

Rasle i izrasle u ponosnu plantažu lavande. Gordo stoji na padinama Manjače, prostrla svoju ljubičastu odoru kao tepih i prkosi. Prkosi svojom lepotom, jer lepša ne postoji.

​

Tako je Ilija, vredni čovek velikog srca, postao jedan od prvih pčelara koji ima priliku da pravi med od lavandine paše. Ponosan je on na svoje proizvode, ima i na šta, a ponosni smo i mi na njega.

​

Od prelepih prizora na obroncima planine Manjače, pa do prirodne kozmetike, koja će ulepšavati lice hiljade naših žena. Baš taj vosak, baš to sušeno bilje lavande, eterično ulje čine sastavni deo naših proizvoda.

​

Lepo je biti drugačiji, upravo ova priča nam pruža mogućnost da budemo drugačiji, a za sve to najveću zahvalnost dugujemo upravo njemu.

 

HVALA TI OČE!!!

​